"Škegra trevl" by Serbian Dragon, September 2012

Disclaimer: All characters presented here are product of fiction. Any resemblances to real characters are of a pure coincidence. No intention was made to insult anyone for any reason.

AN: This story is an act of fiction. No one should attempt to act in the same manner as described.

AN2: None.

Summary: Inače, ovaj skup nema za cilj samo da predstavi lepo sređene old-tajmere, već ima za cilj da nas podseti na jedno prohujalo vreme, gde smo živeli u velikoj državnoj zajednici, mirno, dostojanstveno i da pokaže šta smo nekad kao zemlja imali, a pak, kvak, rak i mrak, ni dan danas ne umemo da cenimo.

Škegra trevl

Nakon što mu je otac, Jelen Jovašević priznao da je i on imao osećaj kao da ga neko stalno prati u doba partizanen-banditn, Aleksa je dobio inspiraciju i shvatio da šta god da je zaključio verovatno je i bilo i istinito!

Ubrzo je nako silnih svađa i tuča sa "drugovima" u školi, ali i van nje, shvatio da je usamljeni borac za istinu.

Jednog dana dok se za vreme velikog šetao sa Božom Jovićem u parku, Boža mu je priznao da je i njegov ćaća morao da se uvlači Janezima u pedu kako bi opravdao svoj boravak na "ovom svetu" i da ne bude šikaniran od strane "rdečih".

"Da bre!" Božo mlatnu Aleksu po leđima i on izdahnu negodujući kao neki penzos. "Ne samo što nije hteo u Partiju, nego se dovijao na različite načine da ga ne prozivaju na tzv. 'radnim sastancima' koji su uvek billi obojeni partijskom bojom …", Boža je sačekao da SPS-ova sa njuškom ka' u terijera projdi, "… mor'o je da prizna nezvaničnu nadmoć Nemcova!"

"A ja mislio da su oni pobeđeni!?"

"Kakvi pobeđeni moj crni Aleksa …", Božo ga prodrmusa stavivši mu ruku oko ramena, "… oni su preko Kardelja i ostalih tzv. 'proverenih Slovenaca' vladali starom Džugozlavijom. Da!"

"Majn libn Got!" Aleksa odbrusi posprdno dok su neki Nemački turisti piljili u nji' dok su se šetali po suncetu a dok su divlje mačke lizale svoje čmarove u žbunju.

"One priče da su svi ravnopravni u soc-realizmu su prava bljuvotina!" Božo nastavi, kikoćući se ka' pjevac.

"A zato moj ćaća … nije pravio više … nas … Zrbi!?" Aleksa je imitirao Šiptaren-akcenten.

"Upravo!" Božo ćapi neku zanosnu po dupetu i ona mu zavali šamarčinu od koje mu je brideo obraz. Ali Božo se i dalje smejao, piljeći neuljudno u zanosno vrduckanje plavušinog dupeta dok je šibala kukove levo-desno.

Nakon što mu je Boža rekao da su "zaverenici svetskog" dodeljivali po jednu od svog stada za svakog koji je bio protiv Titojka ili zerben genocida, Aleksa je shvatio da ipak možda nije loša ideja da zažvali Krmelinu na odmoru, pa šta bude.

Ideja mu se toliko dopala da je upotrebio desnicu ruku te većeri u veceu dok mu je sestra stenjala jer je htela da kenja.

"Krmelina … Krmelina …" Aleksa je šaptao zatvroneih očiju, znojeći se od trudova.

"Krmelina …", uzdahnuo je Aleksa ležeći kasnije na svom krevetu. "Uskoro će tvoj obećani vitez da uniđe u tvoje snove i da te odvede ... u … u Krmelot! Da! U Krmelot! U dvorac za sve romantične borce za pravdu!"

I tako je vitez Krmko zaspao, snivajući sne o drugim hrabrim vitezima iz Krmelota ...